Ovde možete naći vesti iz sveta bezbednog i zdravog rada, kako kod nas, tako i u našem užem i širem okruženju, sa posebnim osvrtom na vesti evropske Agencije za bezbedan i zdrav rad (EUOSHA) Kliknite na naslov vesti da bi Vam se otvorila respektivna vest.
Polaganje stručnog ispita - Uprava za bezbednost i zdravlje na raduZa polaganje stručnog ispita za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu i poslova odgovornog lica Ministarstvo, odnosno Uprava ne organizuju pripremu za polaganje ispita.
U slučaju kada Uprava organizuje seminare iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu ne plaća se kotizacija, a pozivi sa prijavom za učešće blagovremeno se objavljuju na internet stanici Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Za sve neophodne informacije u vezi sa organizovanjem polaganja stručnih ispita iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, seminara i savetovanja, možete se obratiti Upravi za bezbednost i zdravlje na radu na email: upravazabzr@minrzs.gov.rs ili na telefon broj 011 3347 392.
Apel za doslednu primenu mera bezbednosti i zdravlja na radu
Najčešći uzroci povređivanja u građevinarstvu su nebezbedan rad na visini i na nepropisno montiranim skelama; nekorišćenje propisanih sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu prvenstveno rad bez zaštitnog šlema i zaštitnog opasača; rad u nepropisno obezbeđenim iskopima; neprimenjivanje osnovnih načela organizacije izvođenja radova.
Već godinama unazad najčešći uzrok povreda na radu je pad sa visine, a analizom uzroka zbog kojih je došlo do povrede, utvrdilo smo da su zaposleni koristili sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu bilo bi neuporedivo manje povreda na radu.
Još jednom ukazujemo na važnost primene mera bezbednosti i zdravlja na radu i apelujemo na poslodavce i zaposlene da u ovim teškim vremenima budu odgovorni prema sebi i svojim kolegama, kako bi se sačuvali životi i zdravlje.
Poslodavci dužni da zaposlenima koji rade od kuće isplaćuju naknadu troškova za korišćenje sredstava za rad koji su u vlasništvu radnika, kao i da im nadoknade druge troškove
08. Mart. 2022.
Zakon o radu (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – odluka US, 113/2017 i 95/2018 – autentično tumačenje) jasno propisuje da su poslodavci dužni da zaposlenima koji rade od kuće isplaćuju naknadu troškova za korišćenje sredstava za rad koji su u vlasništvu radnika, kao i da im nadoknade druge troškove.
Međutim, samo 15 odsto poslodavaca je izjavilo da isplaćuje takvu naknadu zaposlenima. Na osnovu rezultata istraživanja Centra za istraživanje javnih politika može se zaključiti da većina zaposlenih koristi računare koji su u njihovom vlasništvu prilikom rada od kuće, a da gotovo svi zaposleni koriste svoje stolove i stolice. Dakle, iako je jasno da većina zaposlenih koristi svoja sredstva za rad, mali broj poslodavaca zaposlenima isplaćuje propisanu naknadu.
Na konferenciji “Svevideće oko: Kako je rad na daljinu tokom Covid-19 otvorio vrata za sveprisutnost poslodavaca u životu radnika”, na temu obaveza i odnosa poslodavaca i zaposlenih svoje mišljenje je dala i Tijana Žunić Marić, iz Advokatske kancelarije Žunić koja kaže da je došlo do hibridnog načina rada, odnosno da zaposleni rade i od kuće i iz kancelarija.
“Regulacija rada od kuće svodi se samo na dva člana i naš zakon za sada prepoznaje ili da radite u prostorijama poslodavca ili od kuće. Aneksima ugovora smo pokušavali da taj problem premostimo. Međutim u praksi se dešavaju razne situacije za koje ne postoje adekvatne regulative. Ako bi poslodavac, na primer, hteo da svoj posao potpuno izmesti i da zaposleni rade samo od kuće, a zaposleni odbije šta to može da znači za poslodavca, ali i za zaposlenog”, navodi Žunić.
Ona dodaje da u velikoj meri poslodavci nisu znali da je trebalo da potpišu aneks ugovora zbog nadzora zaposlenog koji radi van prostorija poslodavca.
Iako je za radnike to bio dobar način da sačuvaju zdravlje, novo istraživanje Centra pokazuje da prava ovih radnika nisu bila zaštićena. Tako je čak 61 odsto od 113 menadžera reklo da svojim radnicima nisu izdali aneks ugovora o radu, dok je još 13 odsto odbilo da odgovori.
Direktor “SHARE Fondacije” Danilo Krivokapić kaže da bi zaposlenima uvek trebalo obezbediti opremu za rad, čak i kada rade od kuće.
“Pitanje bezbednosti informacionih sistema jedne kompanije je veoma značajno i “curenje” informacija uglavnom je dolazilo od zaposlenih koji na neadekvatan način koriste opremu. Mislim da je u interesu i zaposlenog i poslodavca da rade na opremi koju je obezbedio poslodavac”, ocenjuje Krivokapić.
Kada je u pitanju obaveza poslodavaca da zaposlenima obezbede sredstva za rad, odgovori poslodavaca i zaposlenih bitno se razlikuju.
Oko tri petine od 366 anketiranih zaposlenih izjavilo je da je koristilo svoj kompjuter/laptop, dok je svega 27 odsto njih potvrdilo da su od poslodavca dobili ovaj vid opreme. Nasuprot tome, 78 procenata rukovodilaca reklo je da su svojim zaposlenima obezbedili sredstva za rad, dok je 13 odsto njih ukazalo da su zaposleni koristili sopstveni kompjuter ili laptop.
U 2020. godini više od 200.000 zaposlenih ili devet odsto radne snage u Srbiji zvanično je bilo upućeno na rad od kuće. Dok se statistički podaci za prošlu godinu još čekaju, pretpostavlja se da je njihov broj u 2021. bio i veći. Većina ovih radnika obavljala je poslove koji podrazumevaju korišćenje kompjutera i interneta, što je otvorilo prostor za korišćenje različitih metoda nadzora koji se oslanjaju na korišćenje informaciono-komunikacione tehnologije, rečeno je na online konferenciji Centra za istraživanje javnih politika (CENTAR) “Svevideće oko: Kako je rad na daljinu tokom Covid-19 otvorio vrata za sveprisutnost poslodavaca u životu radnika”.
“Prema rezultatima istraživanja, većina poslodavaca ne nadzire rad zaposlenih koji rade od kuće preko posebnih aplikacija (85 odsto), dok se 15 procenata izjasnilo da nadzire rad zaposlenih na ovaj način. Sa druge strane, svega jedan odsto poslodavaca zaposlene nije obavestio o obradi podataka o ličnosti na ovaj način, dok je 12 odsto to učinilo pisanim putem pre početka primene aplikacije. Imajući to u vidu, može se zaključiti da je većina poslodavaca na adekvatan način obavestila zaposlene o obradi podataka o ličnosti”, ocenjuju autori istraživanja.
SZO: Izgaranje na poslu postaće dijagnoza od 2022. godine
Neispavanost, nesanica, manjak energije, iscrpljenost, problemi s varenjem, visok krvni pritisak, dekoncentrisanost, glavobolja, smanjena profesionalna efikasnost, samo su neki simptomi stresa na poslu. Poremećaj “izgaranje na poslu” Svetska zdravstvena organizacija (SZO) uvrstila u 11. izdanje priručnika Međunarodne klasifikacije bolesti kao profesionalni fenomen. Dogovoreno je da države članice SZO u zdravstvenim ustanovama počnu da primenjuju ovu odluku od 1. januara 2022. godine. piše Politika.
Stručnjaci SZO naglašavaju da se izgaranje najčešće događa onda kada zahtevi na poslu prevazilaze primanja, priznanja i vreme potrebno za odmor, kada radnik više nema nikakve ambicije, a ujedno pati od osećaja niže vrednosti. A da je problem evidentan najčešće se otkrije onda kada osoba ne uspeva da se opusti ni na godišnjem odmoru.
“Izgaranje na poslu je sada kategorisano kao sindrom koji je rezultat hroničnog stresa na radnom mestu koji nije uspešno tretiran. Međutim, važno je isključiti poremećaj prilagođavanja, anksioznost i poremećaje raspoloženja i, uz to, ovaj sindrom je ograničen na radno okruženje i ne treba ga primeniti na druga područja u životu osobe. Izgaranje na poslu je prvenstveno povezano s radnim okruženjem, kao na primer kada postoji nesklad između radnog opterećenja i resursa potrebnih za izvršavanje posla na smisleni način. Izgaranje na poslu je prisutno u svim profesijama“, ističe za „Politiku” dr Marijan Ivanuša, direktor Kancelarije SZO u Srbiji.
Po njegovom mišljenju, najbolji odgovor na izgaranje je fokusiranje na popravljanje uslova na radu, a ne fokusiranje na „popravljanje” radnika.
“Proširenjem definicije imaćemo podatke koliko se ljudi žali na ovo stanje, pa možemo da stvaramo zdravstvene politike i smernice o mentalnom blagostanju na radnom mestu, zasnovane na dokazima. Proširenjem definicije sagorevanja, zdravstveni sistemi i zdravstveni radnici trebalo bi da nastave da gledaju na popravljanje stresova u radnom okruženju. Kada su u pitanju ovakva stanja, jako je bitna i socijalna mreža, to jest jaka mreža prijatelja i porodice na koje se možemo osloniti kada nam je teško i pomoću kojih možemo prevazići neke stresne situacije“, ističe dr Ivanuša.
Kako pojašnjava docent dr Ivana Stašević Karličić, vršilac dužnosti direktora Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević”, nova 11. revizija Međunarodne klasifikacije bolesti (MKB 11) sadrži kategoriju poremećaja specifično povezanih sa stresom, a novina je da se akutna reakcija na stres više ne smatra mentalnim poremećajem, već normalnom reakcijom na ekstremni stresni događaj, čime se izbegava psihijatrizacija „normalnih” ljudskih emocionalnih reakcija.
“U slučaju produženih, prejakih reakcija na životni stres ili njegove posledice koje osoba otežano obrađuje i koje je ometaju u svakodnevnom funkcionisanju, postavlja se dijagnoza poremećaja prilagođavanja. Pored toga, sužena je definicija postraumatskog stresnog poremećaja, koji se sada definiše kroz tri dominantna simptoma: ponovno doživljavanje traumatičnog događaja, namerno izbegavanje situacija koje bi mogle izazvati sećanja na događaj i stalni doživljaj pretnje. Sindrom
sagorevanja nije klasifikovan kao bolest, već u okviru poglavlja koje se odnosi na faktore koji utiču na zdravstveno stanje ili kontakt sa zdravstvenom službom. Predstavlja isključivo profesionalni fenomen“, ističe dr Stašević Karličić.
Sindrom sagorevanja se definiše kao posledica izloženosti hroničnom stresu na poslu koji nije uspešno prevaziđen. Karakterišu ga tri osnovne dimenzije: osećaj nedostatka energije ili iscrpljenost, negativna osećanja ili cinizam u vezi s poslom i smanjena
produktivnost na poslu.
“Zadovoljstvo poslom je pozitivna emocionalna reakcija i predstavlja kombinaciju unutrašnjih i spoljašnjih faktora. Unutrašnji faktori unapređuju zadovoljstvo zaposlenog, na primer priroda posla koji se obavlja, profesionalni razvoj, osećaj odgovornosti, dostignuća… Spoljašnji faktori preveniraju nezadovoljstvo zaposlenog i tu možemo ubrojati uslove rada, zaradu, kontakt sa saradnicima, rukovodiocima… Sindrom sagorevanja je zapravo stanje mentalne i fizičke iscrpljenosti, uzrokovano prekomernim i produženim stresom. Počinje od zahteva, pritiska i obima posla koji prevazilazi nečije sposobnosti, uz pojedinačne neuspešne pokušaje zaposlenih da se snađu“, pojašnjava ona.
Oni koje muči sindrom sagorevanja posebno se plaše odlaska na posao, sumnjaju u profesionalne sposobnosti, hronično su premoreni, depresivni, neobjašnjivo ljuti, stalno imaju osećaj krize, česte glavobolje, negativni stav prema poslu, gubitak empatije prema ljudima. Ovaj sindrom prolazi kroz tri različite faze. U početnoj fazi se javljaju psihološke i fiziološke reakcije poput razdražljivosti, anksioznosti, lupanja srca, nesanice, zaboravnosti, problema s koncentracijom. Druga faza je reaktivna,
dolazi do kašnjenja na posao, odlaganja ili izbegavanja radnih zadataka, stalnog umora, porasta cinizma, nekada i do povećane konzumacije psihoaktivnih supstanci ili potpune apatije. Treća faza je faza istrošenosti, kada se javlja hronična depresija, fizička i psihička iscrpljenost, uz moguće prisustvo suicidalnih misli.
“Za oporavak od ovog sindroma treba vremena i prostora. Postoje određene strategije koje mogu pomoći, kako u prevenciji, tako i u oporavku. Pre svega je važno da prepoznamo izvore stresa na poslu, što ponekad uopšte nije tako očigledno. Osnovna briga o sebi, poput dovoljno sna, redovne i odgovarajuće ishrane, što manje kofeina i nikotina, fizička aktivnost, neophodni su.
Važno je ne dopustiti da posao zavlada životom, zadržati aktivni društveni život, ne odricati se hobija i svakodnevnih, sitnih životnih zadovoljstava“, naglašava dr Stašević Karličić.
Njen zaključak je: ako ne možete da promenite posao – promenite svoj odnos i pogled na situaciju. Treba zadržati osećaj za humor, podeliti probleme s prijateljima i porodicom, upoznati sebe i sopstvene granice tolerancije na stres. U slučaju razvoja depresivnih, anksioznih simptoma, posebno suicidalnih misli, obavezno se treba javiti stručnjaku.
Share